Prevela i prilagodila: Milica Tufegdžić

Izvor: http://jovanamiljanovic.com/2013/02/american-vs-european/

 

Američke nasuprot Evropskih kulturnih vrednosti

 

Neposrednost nasuprot ljubaznosti

 

Uzimajući u obzir američki pristup da je vreme ograničeno i da se rokovi moraju poštovati, oni preferiraju direktnu, neposrednu komunikaciju. Dok Evropljani generalno vole da objašnjavaju stvari sa što više detalja, Amerikanci su više u fazonu: samo dođi do poente, ne treba nam toliko detalja. Često se u Americi razgovori vode u potrazi za određenom informacijom. Oni vas neće pitati nešto osim ako nije veoma važno i mogu vam odgovoriti na grub način. Ne smatraju da vam duguju objašnjenjenje za bilo šta i ne trude se da budu ljubazni, dakle – ne znači ne i to je to. Za nas koji smo navikli na suptilniji stil komunikacije, ovo moze biti neobično. Ne trudite se da im dajete neke suptilne naznake ili indirektne poruke, jer nećete dobiti odgovor na to. Obično oni to neće shvatiti, jer ne očekuju i nisu navikli na to. Uvek gledajte ljude u oči dok razgovarate sa njima, pošto gledanje u stranu, u pod ili slično može se protumačiti kao manjak interesovanja. Takvo ponašanje nemojte tumačiti kao znak nepoštovanja ili nepostojanje interesovanja.To je jednostavno kulturalna različitost, ništa više od toga.

 

Neformalnost nasuprot formalnosti

 

U SAD je od velike važnosti da jednako iskazujete učtivost i poštovanje prema svim individuama, bez obzira na njihovu rasu, pol, nacionalno poreklo itd. Ta ideja počiva na jednom od osnovnih vrednosti SAD – svi ljudi su stvoreni jednaki. Stil komunikacije pretenduje da bude neformalan i ležerniji je nego u mnogim drugim zemljama, podstičući osećaj jednakosti. Dakle, nije važno ako je neko stariji od vas, ima više novca, dolazi iz boljeg kraja – smatrate se jednakim. Ovo važi kako za fakultetske tako i za vanfakultetske aktivnosti.

 

Individualno nasuprot grupnog

 

Ljudi u Americi teže da budu veoma prijateljski nastrojeni i otvoreni za interakciju, ali se uglavnom ograničavaju na određeni tip prijateljstva. Taj tip je “niche” prijateljstvo. Verovatno se pitate kako nastaju ova prijateljstva. Pa, recimo da idete na tenis dva puta nedeljno i uvek viđate momka koga znate iz komšiluka. Upustićete se u lagan razgovor kako sledeći put kada budete išli na tenis ne biste išli sami. Ova vrsta “niche” prijateljstva obično ne postane ništa više od uobičajnog, površnog prijateljstva zasnovanog na zajedničkom interesovanju. Ovo nije nužno loša stvar, niti znači da nećete naći prave prijatelje u Americi. To je samo još jedna kulturološka razllika. Takođe, nije bitno koliko vi smatrate da ste bliski sa nekim od vaših američkih prijatelja, oni vas obično neće zvati u njihove domove. Najbolji savet vam je da se učlanite u neku studentsku organizaciju ili klub gde možete naići na ljude koji imaju interesovanja slična vašim.To će vam svakako olakšati sklapanje novih prijateljstava.

Ovo je takođe rezultat njihove filozofije individualnosti. Dok su Evropljani više usredsređeni na grupnu dobrobit, Amerikanci obraćaju više pažnju na sopstvenu.

 

Vreme nasuprot ljubaznosti

 

Iako je vreme samo ideja – intelektualni koncept – ljudi pričaju o njemu kao da je roba. Ljudi vide vreme kao na nešto što se može potrošiti, koristiti mudro ili protraćiti. Mnogi u SAD-u ne samo da pričaju o vremenu kao o nečem opipljivom, već i misle da je oskudno. Smatra se vrednim i ograničenim resursom. Za ljude koji imaju vremena stalno i u izobilju, zahtevanje za njegovo strogo poštovanje može biti frustrirajuće. Zapitaće se koja je razllika u nekoliko minuta ili zašto to tako uzrujava ljude. To takođe znači da neočekivani posetilac ili komšija neće biti primljen, razgovor neće nastaviti da teče još nekoliko dodatnih minuta i dolaženje na sastanak par minuta ranije je izuzetno bitno.

 

Zaključak

 

Odluka da studirate u SAD je veoma važna, zahteva privrženost i svrhu. Mogućnosti za obrazovanjem i sticanjem novog životnog iskustva bile bi ogromne, ali nije lako ni za koga da ostavi svoju porodicu i prijatelje i prihvati takav izazov.

Zato izdvojite vreme da odlučite da li je to za vas ili ne. Biće potrebna velika požrtvovanost, hrabrost i motivacija da biste uspeli. Srećno!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s