Prevela i prilagodila: Tajana Bulajić

Izvor: https://www.lclark.edu/offices/international/parents/parentsadvice_st/

Studenti i učenici iz stranih zemalja

Savet roditeljima

Vaš student će, zajedno sa dva miliona drugih, istovremeno ući u uzbudljiv i zastrašujući period, period radosti, patnje, otkrića i razočarenja. Ovo je početak naredne četiri godine njihovog života. Iz ovog perioda studenti će izaći kao drugačije osobe od onih kakvi su bili kad su krenuli.

Sviđalo se to vama ili ne, vi ulazite u ovaj period sa vašim sinom ili kćerkom. Iskusićete istu sreću i poraze kao i oni – iz druge ruke, ali isto tako živopisno.

Ako mi ne verujete, pitajte moju majku. Ona je posmatrala, čekala i brinula kroz četiri godine mojih uspona, padova i prosečnosti. Ona je strpljivo prihvatala moja napredovanja i nazadovanja. Pokušavala je, i nije uvek uspevala, da razume moj način razmišljanja i života.

I možda sam zbog nje, ili uprkos njoj, završio fakultet četiri godine kasnije kao mnogo drugačija osoba nego što sam bio kad sam krenuo – mnogo srećnija osoba.

Stoga, moj savet je: posmatrajte, čekajte, brinite, prihvatite i razumite. Naravno, niko ne garantuje da ćete proći bez problema prvu godinu fakulteta vašeg deteta, ali postoje neke smernice koje vam mogu pomoći da uspete sa što manje gubitka razuma i što više jačanja veze između vas i vašeg deteta. “Pravila” koja slede su:

  • Subjektivna sa svrhom
  • Napisana od strane studenta koji je upravo diplomirao, i stoga, misli da zna sve o fakultetu, iako ne zna
  • Bazirana uglavnom na temeljnim zapažanjima grešaka i/ili otkrića roditelja autora i roditelja njegovih prijatelja.

Ova pravila će vas najviše pripremiti da se efikasno bavite nekim predvidljivim konfliktima koje studenti prve godine mogu imati. U najmanju ruku, mogu vas podstaći da razmišljate o vašim reakcijama na njih, i to ne može da škodi.

Nemojte ih pitati da li su nostalgični za domom

Moć sugestije može biti opasna stvar. (Prijatelj mi je jednom rekao: “Nisam ni pomislio na nostalgiju pored svih novih stvari koje su mi se dešavale, dok me majka nije nazvala jednog vikenda i pitala da li sam nostalgičan. Tada me je uhvatila. ”)

Prvih nekoliko dana/nedelja škole su puni aktivnosti i druženja, i izazov upoznavanja novih ljudi i prilagođavanja novim situacijama uzima većinu vremena i koncentracije novih studenata.

Tako da, osim ako ih dobronamerni roditelji ne podsete, studenti će verovatno izbeći usamljenost i nervozu koju donosi nostalgija. I čak i ako vam to ne kažu u toku prvih nekoliko nedelja, sigurno im nedostajete.

Pišite ( čak i ako ne dobijete odgovore )

Iako su novi studenti obično željni da iskuse što više moguće “nezavisnosti daleko od kuće” u prvih par nedelja, mnogima fale porodične veze i i sigurnost koju te veze donose. Ovaj veliki talas nezavisnosti osetljivi proditelji  mogu pogrešno protumačiti kao odbijanje, ali bi većina studenata prve godine ( iako 99% njih to nikada neće priznati ) dala sve za neke vesti od kuće i porodice, koliko god te vesti vama izgledaju svakodnevne.

Ne postoji nista depresivnije nego kada je poštansko sanduče cele nedelje prazno. (Upozorenje: Ne očekujte odgovor na svako vaše pismo. Redosled “ja posaljem jedno – oni pošalju jedno” nije uvek poštovan od strane studenata, stoga se spremite za pisma bez odgovora.)

Postavljajte pitanja  (ali ne previše)

Novi studenti fakulteta su “cool/pribrani” (ili oni tako misle) i imaju tendenciju da se bune protiv mešanja u njihov novi način života, ali mnogima još uvek treba sigurnost da znaju da se neko još uvek interesuje za njih. Radoznalost roditelja može biti nepodnošljiva i otuđujuća ili da donosi olakšanje i podršku, u zavisnosti od stavova roditelja i deteta.

Pitanja sa primesama “imam pravo da znam” sa prikrivenim motivima i zanovetanjem treba izbegavati. Ipak, iskreno raspitivanje i drugi tipovi prijateljske komunikacije i razgovora će mnogo pomoći stvaranju boljeg odnosa između roditelja i novog studenta.

Prihvatite promene (ali ne previše)

Studenti će se promeniti (drastično u prvih par meseci ili polako tokom četiri godine ili negde između). To je prirodno, neizbežno i može biti inspirativno i prelepo.

To je često gnjavaža. Fakultet i iskustvo koje on donosi može da utiče na promene u društvenom, poslovnom ili stručnom i ličnom ponašanju i izborima.

Zapamtite da će vaš novi student u osnovi biti ista osoba kao kada je otišao na fakultet. Student iz srednje medicinske škole može otkriti da biologija nije njegova jača strana ili učenik koji je bio neprimeran u srednjoj školi, na fakultetu može da postane intelektualac.

Ne očekujte previše prerano. Sazrevanje nije trenutan proces i ne dešava se preko noći i možete primetiti da se vaš novi student vratio kući sa nekim navikama, koje nisu sofisticirane, za koje ste mislili da je prerastao. Budite strpljivi.

Ne brinite (previše) oko manično-depresivnih poziva ili pisama

Roditeljstvo može biti nezahvalan posao, posebno tokom godina studiranja. Mnogo je davanja a samo malo primanja. Često kada problem postane jako težak i novi student ne može da ga reši (nepoložen test, raskid, majica koja se skupila od pranja, sve u jednom danu) jedino mesto kome mogu da se okrenu, pišu i zovu, je kuća.

Nažalost, često je ovo jedini put kada se težnja za komunikacijom oseća tako jako, zbog toga nikada do tad niste čuli o naučnim radovima, novim prijateljima ili ličnom uspehu. U ovim “krizama” vaš student može da se rastereti do suza, a posle krize da se vrati rutini, olakšan i ushićen, dok je na vas prenet teret brige.

Budite strpljivi sa tim “nista ne ide kako treba, mrzim ovo mesto” pozivima ili pismima. Vi pružate pravu uslugu kao savetnik, rame za plakanje ili vreća za udaranje. Ovo čini da se vi osećate loše, ali čini čuda za frustriranog studenta.

Posećujte (ali ne prečesto)

Posete roditelja (posebno kada su praćeni sa velikim kupovinama i izlascima na večere) su još jedan događaj u prvoj godini za koji su studenti nevoljni da priznaju da im se sviđa, ali bi ga jako cenili. To što se studenti pretvaraju da mrze ove posete je sastavni deo “sindroma prve godine.”

Ove posete pružaju studentima šansu da upoznaju bitne ljude iz oba njihova sveta (škole i kuće). Dodatno, ovo je način da se roditelji upoznaju(nadajmo se, i bolje razumeju) sa novim aktivnostima, obavezama i prijateljima njihovog studenta.

Iznenadne posete bi trebalo izbegavati. (Prisvajanje vikenda koji je isplaniran za učenje ili neke druge aktivnosti može imati katastrofalne rezultate.) Obično je najbolje sačekati “porodični kraj nedelje” da posetite vašeg studenta i školu; na taj način vas čak može dočekati i čista soba.

Ne govorite vašem studentu “ Ovo su najbolje godine tvog života”

Prva godina (kao i ostale tri) može biti puna neodlučnosti, nesigurnosti, razočarenja i najviše od svega, grešaka. Ona je takođe puna otkrića, inspiracije, dobrih perioda i poznanstava. Meni je trebalo dosta vremena da shvatim da sam normalan i da je moja percepcija o fakultetu iz “popodnevnog filma ili roman sa mekim povezom” bila pogrešna. Trebalo mi je dugo da prihvatim da je biti tužan, uplašen, zbunjen, ne voleti ljude i praviti greške (drugim rečima prihvatanje sebe) sve deo igre, deo ove nove stvarnosti, deo odrastanja.

Trebalo je mnogo više da moji roditelji to prihvate. Bilo koji roditelj koji misli da svi studenti imaju dobre ocene, znaju koji glavni predmet žele, uvek imaju isplaniran kraj nedelje, hiljade bliskih prijatelja, vode život bez brige, greši.

Isto tako greše i roditelji koji misle da biti fakultetski obrazovan znači da neće grešiti. Roditelji koji nastavljaju i insistiraju na stereotipu “najboljih godina” odmažu već teškom ličnom razvoju deteta. Oni koji razumeju uspone i padove studenata pružaju podršku i ohrabrenje gde je to najviše potrebno.

Verujte im

Pronaći sebe je dovoljno težak proces i bez osećanja da ljudi čije mišljenje najviše poštuješ sumnjaju u tebe i preispituju tvoje postupke. Jedna od najvažnijih stvari koje mi je majka napisala za četiri godine je sledeća: “Volim te i za tebe želim sve stvari koje će te učiniti najsrećnijim; i pretpostavljam da si ti, ne ja, onaj koji zna najbolje koje su to stvari.” Napisala je to na mojoj četvrtoj godini. Ako ste pametni, verovaćete u njega  i rećićete to odmah.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s