Preveli i prilagodili: Aleksandar Hrubenja i Aleksandra Dragutinović

Izvor: http://www.collegexpress.com/interests/international-students/articles/campus-life-culture-shock/top-10-myths-about-universities-and-colleges-america/

10 najvećih mitova o univerzitetima i koledžima u Americi

Veliki deo studenata koji se prijavljuju na razmene i školovanje u Americi ima izvesna očekivanja. Ona su često oblikovana od strane televizije i filmova, ponekad i pod uticajem saveta dobronamernih prijatelja i članova porodice.  Realnost je ipak drugačija.

Na neki način, SAD je osnovan od strane imigranata. Ako bismo izuzeli pretke indijanskih plemena, ostatak populacije danas vuče poreklo iz skoro svih delova sveta. U većini zajednica, kako malih tako i velikim, prisutno je desetine različitih kultura. Drugim rečima, gde god da se nalazi vaš izabrani univerzitet ili koledž, imaćete priliku da se upoznate sa raznim kulturama, kao i da predstavite svoju drugima.  

Sigurno ste već čuli priče o načinu života i kulturi u Americi, koje su, nažalost, ne uvek pozitivne. Pokušaćemo da vam prikažemo pravu sliku o američkom životu.

Mit 1 – Studenti nezapadnjačke religijske veroispovesti i porekla nisu dobrodošli u Ameriku.

Posle terorističkog napada 11. septembra 2001, ovaj strah je postao tema raznih diskusija. Neka vas to ne brine, uzimajući u obzir da svi koledži i univerziteti uvažavaju i cene raznolikost kultura, toleranciju, otvorenost i prihvatanje novih iskustava. Pre svega, veruje se u akademsku slobodu i traganje za odgovorima na neka filozofska i egzistencionalna pitanja. Takođe, veoma se ceni razmena ideja i diskusija o istim. Kao internacionalni student, zbog svega navedenog ste univerzitetu veoma dragoceni – predstavljanjem svoje kulture i posebnog pogleda na svet omogućavate im potpuniji akademski dijalog na kampusu.

Verovatno ste čuli od nekog prijatelja, rođaka ili čak na televiziji da internacionalni studenti, naročito oni Islamske veroispovesti, više nisu poželjni u Americi. Zapravo je to daleko od istine. Potrebni ste univerzitetima da zejedno razotkrijete postojeće mitove i predrasude. Samo po sebi, vaše učestvovanje u diskusijama po kampusu i učionicama doprinosi stvaranju otvorenije i tolerantnije zajednice.

Budite svesni da iako dobijanje vize u konzulatu i ambasadi može da potraje, aplikacije studenata ipak imaju prioritet. Proces upisivanja na željeni univerziet ume da bude naporan, ali ako istrajete, studiranje u Americi će imati ogroman uticaj na vaš život i budućnost.

Ako ipak razmišljate od školovanju negde drugde, bila bi dobra ideja da na ovakve stvari ipak obratite pažnju. Nije svaka država verski i rasno otvorena koliko i Amerika, pa je samim tim bitno da istražite i imate u vidu stavove, kao i potencijalne tabue odabrane države.

Amerika je država imigranata koja ceni raznovrsnost kultura i vera. Iako je trenutno glavni deo populacije beo, u bliskoj budućnosti SAD će biti istinski pluraristička nacija, bez jedne većinske rase. Ako samo obratite pažnju na strukturu Američke vlade, primetićete da manjine drže neke od najviših funkcija, kao što su predsednik, Sekretar Države kao i mnogi kongresmeni. Slabo koja država može da kaže isto. Američki univerziteti primaju i školuju više internacionalnih studenata nego bilo koja druga država.

Ako istražite turbulentne 60te, primetićete da su studenti i univerzitetsko osoblje bili u prvim redovima borbe za građanska prava. Univerziteti i koledži su uvek bili izvor tolerancije i služile su kao baze za propagiranje rasne i religijske ravnopravnosti i razgovor o istim. Zajednice na kampusima su bile odlično mesto za otvorenu diskusiju o rasnim, političkim, društvnim i religijskim problemima. Tu se raznolikost, kao izraz ljudske raznovrsnosti, izuzetno cenila. Internacionalni studenti će primetiti da se njihov pogled na svet i jedinstvena perspektiva poštuje i čak podstiče.

Istina je da ćete se ponekad susresti sa osobama koje ne znaju ništa o vašoj državi, čak ni da postoji. Ovo je prilika da kroz prijateljski razgovor edukujete tu osobu o doprinosu vaše nacije svetu.

Mit 2 – Amerikanci su sekularni i ne pridaju veliki značaj religiji.

Iako je religiozna strana života u Americi retko prikazana u filmovima i na televiziji, ona je ipak značajan deo svakodnevnice Amerikanaca. Svuda možete videti crkve, hramove, sinagoge i džamije.

Ono što je vama kao budućem studentu bitnije je da se fokusirate na istraživanje direktne ili indirektne, istorijske veze vašeg izabranog univerziteta i određene religiozne denominacije. Neke od cenjenih i najstarijih američkih obrazovnih institucija su prvenstveno osnovane kao centri za obučavanje crkvenih lica. Te ustanove i dan danas nude teološko obrazovanje. U Americi, velika važnost se pridaje slobodi veroispovesti te su sve religiozne aktivnosti podržane i prihvaćene. Ova vrsta slobode je čak jedan od temelja američke države. Budite sigurni da praktikovanje vaše religije ne samo da neće biti sputavano, već će akademska zajednica to podsticati.

Mit 3 – Većina Amerikanaca živi u velikim gradovima koji nisu bezbedni zbog velike stope kriminala.

Iako je tačno da se mnogi veći univerziteti i koledži nalaze u metropolama, postoji mnogo drugih koji su locirani u predgrađima i ruralnim predelima. Gde god da se nalaze, uvek imaju odličan odnos sa lokalnom zajednicom i koriste svaku priliku da sarađuju. Čak i oni u samom centru su obezbedili studentima kampuse koji ih čuvaju od stresa i gužve urbanog života.

Možda ćete i čuti za neki incident zbog kojeg možete pomisliti da nećete biti dobrodošli na kampusu, ali takvi događaji nisu ni blizu deo prave svakodnevnice. Na svim univiverzitetima postoji služba bezbednosti, čija je jedina uloga da vam obezbedi bezbedno i mirno studiranje. Osećaćete se kao kod kuće, jer se univerzitetsko osoblje zaista trudi da obezbedi takvu sredinu i omogući bliske odnose među studentima i nastavnim kadrom.

Studenti se uglavnom brzo prilagode i najvećim gradovima, kako zbog zabave i uzbudljivog života, tako i kulture i poslovnih prilika.

Mit 4 – Nastavni programi u Americi nisu kvalitetni, a studenti se mnogo više zabavljaju nego što stvarno uče.

Filmovi poput ,,Američke pite“ ne predstavljaju realističan prikaz života na kampusu. Studenti koji ispune očekivani akademski uspeh, koji je poprilično visok, naravno da mogu da se posvete drugim, zabavnim aktivnostima. Dok god vam studije ne zaostaju, slobodni ste da se bavite sportom, da posećujete muzeje i pozorišta, čak će vam se takve aktivnosti pružati i na samom kampusu.

Mit 5 – Ne postoji mnogo aktivnosti van učionice koje su zanimljive internacionalnim studentima.

Sve informacije o životu i vanškolskim aktivnostima na kampusu možete dobiti od univerzitetskog savetnika, kao i od kolega. Oni će vam pomoći da pronađete prikladne aktivnosti, koje su u skladu sa vašim interesovanjima. Na kampusu postoje kancelarije zadužene za organizaciju vannastavnih aktivnosti i događaja. Čak će vam, najverovatnije, najveći problem biti da izaberete u kojem, od mnogo programa, da učestvujete. Tokom jedne večeri će se održavati, ponekad i u isto vreme, filmski festival, odbojkaški turnir i veče poezije.

U većini kampusa, više od polovine studenata učestvuje u aktivnostima kako unutar, tako i van univerziteta, na primer planinarenju ili raznim vrstama plesa. Mnogi studenti volontiraju u lokalnim školama i učestvuju u raznim aktivnostima u dobrotvorne svrhe. Mnogi smatraju da su upravo ovakve aktivnosti najlepši deo studiranja, zbog osećaja doprinošenja zajednici i sklapanja prijateljstava.

Mit 6 – Američki studenti su bogati i mogu lako da priušte troškove univerzitetskog obrazovanja.

Ovo bi bilo prijatno iznenađenje za većinu američkih studenata, da je istina. Naravno da se školuju i oni koji potiču iz imućnih porodica, ali velika većina pripada srednjoj klasi. Oko 80% studenata prima neku vrstu finansijske pomoći, i većina konkuriše za kredite i stipendije, a neki i rade tokom studiranja. Internacionalni studenti će uvideti da se u Americi ceni obrazovanje i prednosti koje ono nosi.

Mit 7 – Američki univerzitetski domovi nisu mesta prijatna za život, i tamo nećete imati privatnost i biti bezbedni.

Domovi u sklopu kampusa su bezbedni, sa relativno pristupačnim cenama i pre svega prikladni za studente. Oni se redovno održavaju i njihova cena je čak do tri puta manja nego nekog sličnog smeštaja van kampusa.

Bezbednost studenata uvek predstavlja prioritet, pa je iz tog razloga ulaz kontrolisan. Još jedan plus je što istraživanja pokazuju da oni koji žive u domovima na kampusu imaju generalno bolji uspeh od onih sa privatnim smeštajem.  

Mnogim studentima su najlepše uspomene upravo iz domova i kampusa i često im cimeri iz doma postanu doživotni prijatelji. Većina univerziteta i koledža nudi razne opcije za smeštaj, poput jednokrevetnih i dvokrevetnih soba, preko stanova i apartmana. U nekim od domova, stariji studenti služe kao nadzornici i savetnici.

Mit 8 – U Americi svi poseduju automobile, te svakodnevno putovanje do univerziteta ne predstavlja problem.

Mnoge internacionalne studente iznenadi velika razdaljina između gradova u Americi. Na primer, da stignete iz Los Anđelesa do Njujorka, ako biste vozili 100km na sat, trebalo bi vam 5 dana sa po 10 sati vožnje dnevno. Osim u metropolama, javni prevoz nije toliko rasprostranjen u Americi koliko u drugim delovima sveta. Iako vas život u stanu van kampusa privlači, razmislite još jednom o prednostima koje imate tokom života u univerzitetskom domu.

Mit 9 – Amerikanci su nepristupačni- nećete imati emocionalnu podršku na kampusu.

Slika površnog, nezainteresovanog i hladnog Amerikanca je samo stereotip. Uvidećete da se univerziteti trude da vam što više olakšaju i ulepšaju studiranje. Smatraju vas gostom i imaju ceo departman posvećen podršci internacionalnih studenata. Oni su obučeni da vam pomognu kod birokratskih problema, kao i prilagođavanja svakodnevnom životu u Americi.

Mnogi univerziteti održavaju orjentaciju u trajanju od jednog ili dva dana, mada taj period može biti i duži. Svrha ovih orjentacija je da vam pomognu u prelaznom periodu, kako biste se što lakše izborili sa kulturološkim šokom i prilagodili američkoj svakodnevnici. Uz to vas informišu o svim regulacijama i pravilima sa kojima morate biti upoznati kao student na razmeni. Studenti kojima ovo nije prvi put da su na razmeni služe kao savetnici tokom orjentacije. Uz sve ovo, možete se i prijaviti na željene kurseve i upoznati sa nastavnim kadrom i drugim fakultetskim osobljem.

Mit 10 – Život na kampusu, naročito u domovima, ima previše pravila.

Neki filmovi iz 40-ih i 50-ih prikazuju život na kampusu kao vrlo ograničen i sa previše bespotrebnih pravila. U današnje vreme, preko 60 godina kasnije, kada napunite 18 godina vi ste po zakonu odrasla osoba, i tako će vas i tretirati. Svaki univerzitet, naravno, ima svoja pravila i obaveze. Ona služe da osiguraju bezbedno i zdravo okruženje za studiranje i svima omogućuju ista prava.

Imate slobodu da izaberete kurseve koji vas zanimaju, smeštaj, kao i koliko ćete prisustvovati predavanjima.Bićete u mogućnosti da sami donosite odluke, a i da pravite mnoge greške, dok se razvijate kako profesionalno, tako i kao osoba.

Studenti na razmeni moraju biti sigurni u svoju sposobnost donošenja dobrih odluka, kao i u svoju nezavisnost. Postoje mnogi departmani zaduženi da vas savetuju na bilo koji način koji bi vam mogao biti potreban, ali ipak je konačna odluka vezana za vaše školovanje potpuno vaša. Dok ste živeli kod kuće sve finansijske i obrazovne odluke su zavisile od vaših roditelja. Tokom studiranja morate naučiti kako da budete nezavisna osoba.

U Americi, kao i u vašoj zemlji, postoje određene birokratske procedure koje vam, uz malo truda i iskustva, neće predstavljati nikakav ozbiljan problem. Zbog činjenice da je Amerika decentralizovana, svaka savezna država ima svoj poseban zdravstveni, obrazovni i finansijski sistem.To znači da se morate informisati o procedurama u državi u kojoj se nalazi vaš izabrani fakultet.

Ono što posebno predstavlja problem mnogim studentima jeste američki zdravstveni sistem. Dodatnu prepreku predstavlja birokratija samog izabranog univerziteta – formulari vezani za zdravstveno osiguranje, prijavu za dom, finansijsku pomoć i prijavu na same kurseve. Otvaranje računa ili nalaženje posla van kampusa isto može biti izazov. Ipak, posle nekog vremena, kada vas prođe šok, možete i sami savetovati nove studente na razmeni, čak ćete se možda osećati kao pravi Amerikanac posle nekog vremena.

Zapamtite:

  • Sve postaje lakše kada se upoznate sa svakodnevnim životom u Americi i kada naučite da maksimalno iskorsitite sva sredstva koje vam kampus nudi
  • Univerzitetski savetnici i profesori, kao i vaše kolege, vam uvek mogu pomoći
  • Malo koja odluka je istinski konačna- i pored toga, studentski zivot i treba da bude zivotno iskustvo – na greškama se uči.

Da li ste spremni za najuzbudljiviji deo vašeg života?  Ako jeste, mi na Americkim univerzitetima i koledzima spremni smo da Vam pomognemo.  Uvereni smo da će vam ovo iskustvo promeniti život, a vase prisustvo ovde, promeniti nase zivote!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s