Prevele i prilagodile: Tajana Bulajić i Kristina Beserminji

Izvor:https://www.studyusa.com/en/a/58/understanding-the-american-education-system

Razumevanje američkog obrazovnog sistema

Američki obrazovni sistem nudi široko polje izbora za strane studente. Postoji toliko mnogo škola, programa i lokacija da toliki izbor može preplaviti studente, čak i one iz Sjedinjenih Država. Kada počnete da istražujete, potrebno je da se upoznate sa američkim obrazovnim sistemom. Razumevanje tog sistema pomoći će vam da suzite izbor i razvijete vaš obrazovni plan.

Struktura obrazovanja

Osnovna i srednja škola

Pre visokog obrazovanja, američki učenici pohađaju osnovnu i srednju školu ukupno 12 godina.

Oko šeste godine, deca kreću u takozvanu osnovnu školu. Nju pohađaju pet ili šest godina a zatim prelaze u srednju školu.

Srednja škola se sastoji iz dva programa: prvi je „middle school“ ili „junior high school“ (obično ga pohađaju deca iz šestog, sedmog i osmog razreda) i drugi program je „high school“. Diploma ili svedočanstvo se dodeljuje nakon diplomiranja drugog programa srednje škole. Nakon diplomiranja u srednjoj školi (dvanaesti razred), američki učenici mogu da idu na koledž ili univerzitet. Pohađanje koledža ili univerziteta poznato je kao „visoko obrazovanje“.

Sistem ocenjivanja

Kao i američki studenti, moraćete  predati „akademski transkript“- uverenje o položenim ispitima (knjižicu ili svedočanstvo) kao deo vašeg zahteva za upis na koledž ili univerzitet. Akademski transkript  je zvanična kopija vašeg akademskog rada. U Sjedinjenim Državama akademski transkript uključuje pojedinačne ocene učenika i prosečnu ocenu (GPA), koji su mera njegovog akademskog uspeha. Kursevi se ocenjuju pomoću procenata, koji se posle prebacuju u ocene označene slovima.

Sistem ocenjivanja i dobijanja prosečnih ocena u Sjedinjenim Državama može biti zbunjujuć, pogotovo za strane studente. Tumačenje ocena može dosta da varira. Na primer, dva studenta koja su pohađala različite škole predaju svoje transkripte istom univerzitetu. Oboje imaju prosečnu ocenu 3.5, ali je jedan učenik pohađao prosečnu srednju školu a drugi prestižnu i težu školu. Univerzitet može protumačiti njihove prosečne ocene drugačije zato što te srednje škole imaju sasvim drugačije standarde.

Stoga slede presudne stvari koje treba imati na umu:

  • Trebate otkriti koji je ekvivalent za vaš nivo obrazovanja u Sjedinjenim Državama
  • Dobro obratite pažnju na zahteve za upis na svaki koledž ili univerzitet, kao i za programe za poseban stepen obrazovanja koji mogu imati različite zahteve od univerziteta.
  • Redovno se sastajte sa savetnikom za obrazovanje da biste bili sigurni da ispunjavate zahteve

Vaš savetnik za obrazovanje će moći da vas posavetuje o tome da li morate da provedete dodatnu godinu ili dve pripremajući se za upis na univerzitet u Sjedinjenim Državama. Ako je strani student upisao koledž ili univerzitet u Sjedinjenim Državama pre nego što stekne pravo da upiše univerzitet u svojoj zemlji, vlade i poslodavci u nekim državama mogu da ne priznaju obrazovanje koje je taj učenik stekao u Sjedinjenim Državama.

Školska godina

Školski kalendar obično počinje u avgustu ili septembru i traje do maja ili juna. Većina novih studenata kreće na jesen, tako da je dobra ideja za strane studente da takođe krenu na univerzitet u Sjedinjenim Državama u to doba. Postoji mnogo uzbuđenja na početku školske godine i studenti sklope mnoga velika prijateljstva u ovom periodu jer se svi privikavaju na novu fazu u akademskom životu. Dodatno, mnogi kursevi su dizajnirani da ih studenti pohađaju u nizu, počinju u jesen i traju tokom godine.

U mnogim školama, školska godina se sastoji od dva roka koja se nazivaju semestri. (Neke škole imaju kalendar od tri roka poznat kao „trosemestralni“ sistem.) Ipak, neke škole dele školsku godinu na četiri roka, uključujući i neobavezni letnji period. U suštini, ako izuzmete letnji period, školska godina se sastoji od dva semestra ili tročetvrtinskog roka.

Sistem visokog obrazovanja u Sjedinjenim Državama: Nivo studija

Prvi nivo: Osnovne studije

„Američki sistem je mnogo otvoreniji. U Hong Kongu učis samo ono što profesor napiše na tabli. U Americi se raspravlja o problemu i fokusira se na ideje.“ Paolo Kwan iz Hong Konga: studira poslovnu administraciju na Sijera Koledžu u Kaliforniji.

Student koji ide na koledž ili univerzitet i još nije diplomirao (bachelor degree) pohađa osnovne studije. Obično je potrebno četiri godine da se diplomira. Možete započeti studije koje donose bačelor diplomu na državnom fakultetu (koji obično traje dve godine i nudi opšte obrazovanje) ili četvorogodišnjem koledžu ili univerzitetu.

U prve dve godine od vas će se zahtevati da pohađate širok spektar različitih predmeta poznatijih kao opšti obavezni kursevi: književnost, prirodne nauke, društvene nauke, umetnost, istorija i tako dalje. Ovi predmeti su obavezni da bi se dobilo opšte znanje, osnova, iz različitih predmeta pre fokusiranja na posebnu oblast.

Mnogi studenti izaberu da studiraju na državnom fakultetu da bi tokom prve dve godine pohađali opšte predmete. Oni dobiju „Associate of arts“ diplomu (stepen posle dve godine slušanja opštih predmeta) i onda se prebace na četvorogodišnji univerzitet ili koledž.

Glavni predmet je posebna oblast na koju je vaš smer  skoncentrisan. Na primer, ako je nečiji glavni predmet novinarstvo, njegova bačelor diploma biće iz novinarstva. Od vas će se zahtevati da pohađate određen broj kurseva iz te oblasti da biste ispunili ono što je potrebno za vaš smer. Morate izabrati vaš glavni predmet u trećoj godini studija.

Veoma jedinstvena karakteristika američkog sistema visokog obrazovanja je to da možete da menjate vaš glavni predmet više puta ako želite. Veoma je često da američki studenti promene svoj glavni predmet u toku osnovnih studija. Obično studenti otkriju drugačiju oblast u kojoj se ističu ili uživaju. Američki sistem obrazovanja je vrlo fleksibilan. Ali imajte na umu da menjanje glavnog predmeta donosi više predmeta, što znači trošenje više vremena i novca.

Drugi nivo: Postdiplomske studije za magistarsku diplomu

Sada, diplomirani sa bačelor stepenom može želeti ozbiljno da razmisli o postdiplomskim studijama da bi mogao da se bavi određenom profesijom ili da bi unapredio svoju karijeru. Ovaj stepen je obično obavezan za visoke pozicije kao što je rad u naučnoj biblioteci, inženjerstvu, oblasti medicine i obrazovanja.

Dalje, stranim studentima iz nekih zemalja dozvoljeno je da studiraju u inostranstvu samo na osnovim studijama. Trebali biste se raspitati o akreditacijama potrebnim da se dobije posao u vašoj zemlji pre nego što se prijavite za postdiplomske studije u Sjedinjenim Državama.

Postiplomski program je obično deo univerziteta ili koledža. Da biste bili primljeni morate polagati GRE ispit. Određeni magistarski programi zahtevaju posebne testove, na primer LSAT za studije prava, GRE ili GMAT za poslovne studije i MCAT za studije medicine.

Magistarske studije obično traju od jedne do dve godine. Na primer, da biste magistrirali poslovnu administraciju, veoma popularan program, treba vam dve godine. Drugi magistarski programi, kao što je novinarstvo, traju samo godinu dana.

U toku Magistarskog programa, najviše vremena se provodi u učionici a student mora da pripremi dugačak istraživački rad koji se naziva „magistarski rad“ ili da završi magistarski projekat.

Treći nivo: Postdiplomske studije za doktoratsku diplomu

Mnoge postdiplomske studije smatraju da je dobijanje magistarske diplome prvi korak ka dobijanju PhD diplome (doktorata). Međutim, u drugim školama studenti mogu odmah da se pripremaju za doktorat, bez dobijene magistarske diplome. Sticanje PhD diplome (doktorata) može da traje tri i više godina. Za strane studente može da traje i do 5 ili 6 godina.

Prve dve godine programa, većina kandidata za doktoratsku diplomu  se upisuje u razrede i na seminare. Barem još jednu godinu provedu vodeći istraživanja iz prve ruke i pišući tezu ili disertaciju. Ovaj dokument mora da sadrži razmatranja, projekte ili istraživanja koja do tada nisu bila objavljena.

Doktorska disertacija je rasprava i pregled trenutnog istraživanja na zadatu temu. Većina univerziteta Sjedinjenih Država koje dodeljuju doktorate takođe zahtevaju od svojih kandidata da umeju da čitaju dva strana jezika, da provedu određeno vreme kao ‚‚stažisti“, da prođu kvalifikacioni test po kojem se zvanično primaju kandidati za PhD program (doktoratski program), i da polože usmeni test na istu temu kao što je i disertacija koju spremaju.

Karakteristike visokog obrazovnog sistema u Sjedinjenim Državama

Učionice

Predavanja variraju od velikih na koja dolazi nekoliko stotina studenata pa sve do manjih predavanja i seminara (rasprava) sa svega nekoliko studenata. Atmosfera u učionicama američkih univerziteta je veoma dinamična. Od vas će se tražiti da iznesete svoje mišljenje, dokažete svoj argument, učestvujete u raspravama i pravite prezentacije. Strani studenti kažu da je ovo stvar koja ih je najviše iznenadila u američkom sistemu obrazovanja.

Svake nedelje profesor uglavnom daje udžbenike i drugi materijal. Od vas će se očekivati da budete u toku sa onim što se radi i da na vreme predajete domaći, kako biste mogli da učestvujete u raspravama i razumete predavanja. Određeni programi koji dodeljuju diplome takođe zahtevaju od studenata da provedu određeno vreme u laboratoriji.

Profesori daju ocene svakom studentu koji je upisan na predavanjima.

Ocenjuju ih uglavnom po tome što:

  • Svaki profesor ima jedinstvene zahteve o učešću na nastavi, ali od svakog studenta se zahteva da učestvuje u raspravama, pogotovo na seminarima. Ovo je često bitan faktor u ocenjivanju studenta.
  • Kolokvijum se uglavnom radi za vreme predavanja.
  • Jedan ili više istraživačkih radova ili laboratorijskih izveštaja se moraju predati na evaluaciju.
  • Mogući su kratki testovi ili kvizovi. Ponekad profesori daju nenajavljene kvizove. Ovo ne utiče previše na ocenu, već je namenjeno da inspiriše studente da dolaze na predavanja i predaju zadatke na vreme.
  • Konačan test se radi nakon poslednjeg predavanja.

Bodovi (credits)

Svako predavanje vredi određen broj bodova (vrednost predmeta, bodovi na dolaske, itd). Ovaj broj je, grubo rečeno, jednak broju sati koje student provede na predavanjima iz tog predmeta svake nedelje.

Redovan program u većini škola nosi 12 ili 15 bodova (četiri ili pet predavanja po semestru) i određen broj bodova mora biti dobijen da bi se diplomiralo. Od stranih studenata se očekuje da se upišu u redovan program u svakom semestru.

Prebacivanja

Ukoliko se student upiše na drugi univerzitet pre završetka predavanja, bodovi dobijeni na prvom univerzitetu uglavnom se mogu preneti na novi univerzitet. Ovo znači da se student može prebaciti na drugi univerzitet i i dalje završiti u neko određeno vreme.

Tipovi visokog obrazovanja u Sjedninjenim Državama

  1. Državni koledž ili univerzitet

Državnu školu zastupa i vodi država ili lokalna samouprava. Svaka od 50 država u Sjedinjenim Državama ima makar jedan državni univerzitet i verovatno nekoliko državnih koledža. Mnoge od ovih državnih univerzitetskih škola nose ime države, ili sadrže reč ‚‚State(država)“ u svom nazivu, na primer: Washington State University i University of Michigan.

  1. Privatni koledž ili univerzitet

Ove škole se privatno vode za razliku od državnih, koje vodi određena grana vlade. Školarina je uglavnom veća nego u državnim školama. Privatni univerziteti u Sjedinjenim Državama su uglavnom manji od državnih škola.

Univerziteti i koledži koji su povezani sa religijom spadaju u privatne škole. Skoro sve ove škole prihvataju studente svih religija i vera. Ipak, postoji mali procenat škola koje radije prihvataju studente koji imaju slična religijska verovanja kao ona na kojima se temelji ta škola.

  1. Državni koledž(dvogodišnji koledž koji nudi opšte obrazovanje)

Državni koledži nude i dvogodišnje školovanje koje dodeljuje associate’s degrees (diplomu o završenom dvogodišnjem školovanju, koja ima manju vrednost od bačelor diplome, ali veću od završene srednje škole) kao i svedočanstva. Postoji više tipova ovih diploma, ali najbitnija razlika između njih jeste ta da li se tom diplomom možete prebaciti na četvorogodišnji koledž ili ne. Uglavnom, diploma vam daje dve opcije: prva je da se možete prebaciti na akademske studije, a druga da se možete zaposliti odmah po dodeljivanju. Diplome sa kojima se možete prebaciti na univerzitet su uglavnom diplome iz umetnosti ili iz nauke. Diplome iz primenjenih nauka i potvrde o završetku studija se uglavnom ne mogu prenositi.

Studenti koji završe ovaj koledž se uglavnom prebace na četvorogodišnji koledž kako bi završili svoje studije. Zahvaljujući tome što mogu da prenesu bodove koje su dobili na ovom koledžu,  mogu da završe bačelor program u roku od dve ili više dodatnih godina. Takođe im je ponuđeno da polažu ESL ili intenzivan program učenja engleskog jezika, koji priprema studente za predavanja na univerzitetskom nivou.

Ako ne planirate da dobijete više od ‚‚associate“ diplome, treba da se raspitate da li je ta diploma dovoljna da se kvalifikujete za posao u vašoj zemlji.

  1. Tehnološki institut

Tehnološki institut je škola koja pruža najmanje četiri godine naučnog i tehnološkog učenja. Neke imaju programe posle kojih možete da diplomirate, a neke nude kratke kurseve.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s