Engleski idiomi 1: Kratka priča sa divljeg zapada

Kada na reklamama za škole engleskog čujete kako “učenje engleskog može biti i zabavno!”, prva stvar koja vam padne na pamet (nakon refleksne reakcije prevrtanja očima) sigurno su one neverovatno zabavne lekcije iz gramatike kada sat vremena slušate o tome kako se “u uslovnim rečenicama prošlo vreme prevodi kao sadašnje” i drugim jednako uzbudljivim stvarima.

Ipak, pre nego što donesete konačnu presudu o tome da li je učenje jezika možda vaš omiljeni vid razonode ili sasvim sigurno nije, povikaću:

Hold your horses!

Studiranje u inostranstvu iz perspektive jednog studenta

Možda čitate ovaj tekst zato što još uvek niste u potpunosti sigurni da li ste spremni za studiranje u inostranstvu. Svoju odluku sam doneo samo nedelju dana pre isteka roka za apliciranje (što vam ne bih preporučio). Ono što hoću da kažem je da ukoliko stvarno mislite da to nije za vas onda nemojte ići, ali čisto sumnjam u to. U prirodi svakog od nas je da se pomalo plaši promena i suočavanja sa novim izazovima i iskustvima.

Koliko je zapravo težak TOEFL ispit?

 

Kada se pripremate za TOEFL, težina samog testa je glavni problem; svi se pitaju koliko je težak, ali niko ne može tačno da odredi. Nažalost, ne postoji jednostavan odgovor na to pitanje. Istraživanja su pokazala da je vrlo teško, sa naučne strane, odrediti nivo težine jednog jezika. Sa tim na umu, proći ćemo kroz svaki deo testa i proučiti koliko su oni zaista komplikovani.

Državni fakulteti u Sjedinjenim Državama

 

U Sjedinjenim Državama trinaest miliona studenata pohađa državne fakultete. Skoro 45 procenata studenata koji su diplomirali prethodno su pohađali višu školu.

Američki ili britanski engleski na TOEFL testu

 

Ako želite da se prijavite za školovanje u Americi a engleski vam nije maternji jezik, onda ćete verovatno polagati TOEFL test. Postoji mnogo škola koje prihvataju druge testove, ali još uvek većina prijavljenih za studiranje u Americi kojima je engleski  drugi jezik polažu TOEFL.

5 saveta za buduće međunarodne studente

Prevela i prilagodila: Sofija Simić

Izvor: http://www.esl.com/get-smart/5-college-application-tips-for-international-students

Prijavljivanje za koledž je uzbudljiv, a ponekada i zastrašujući, proces koji obuhvata pisanje, testiranje i intervjuisanje. Ovaj proces može da predstavlja još veći napor ukoliko aplicirate za školu u stranoj državi. Međunarodni studenti mogu da ostanu uskraćeni posećivanja budućeg kampusa, te mogu biti nesigurni u to šta se od njih očekuje prilikom prijavljivanja i upisa.
Činjenica da ovo predstavlja naporan, povremeno čak i mučan, postupak, ne treba da vas obeshrabri da se prijavite za američku školu, pogotovo ukoliko bi vam to bio prvi izbor. Umesto toga, prilikom prijavljivanja imajte na umu sledeće savete:

1. Težite da ostvarite dobre rezultate na standardizovanim testovima

Vaši rezultati na standardizovanim testovima predstavljaju veoma važan deo vaše prijave za koledž. Tako, na primer,  ACT i SAT mogu da igraju ključnu ulogu u tome da li ćete biti primljeni na željeni koledž ili univerzitet. Takođe, treba da izdvojite dovoljno vremena za spremanje TOEFL (testiranje engleskog kao stranog jezika) testa. Ukoliko ostvarite zapažen rezultat na ovom testu dokazujete da posedujete visok nivo znanja engleskog jezika, što može da poveća vaše šanse za dalji prolazak.

2. Uskladite izbor sa vašim mogućnostima

Kada vam neko kaže “američka škola” da li vam prvo pada na pamet Univerzitet Harvard Ili možda Jejl? Svakako da ovo jesu elitne (i poznate) škole, ali to ne znači i da su najbolji izbor za vas. Umesto prijavljivanja za “najbolje” koledže i univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, istražite koja škola bi bila najprilkladnija za vas. Uzmite u obzir potencijalano usmerenje, sredstva i podršku koja će vam biti potrebna, lokaciju i druge aspekte. Iznenadili biste se koliko koledža odgovara vašim potrebama i cilju, a da se ne ubrajaju u takozvanu Ajvi ligu, odnosno u grupu najelitnijih, najstarijih i naprestižnijih fakulteta.

3. Steknite prednost sa svojim prijemnim esejom

Kao što smo već i spomenuli, dobar rezultat na vašem TOEFL testu može da pokaže komisiji za prijem studenata da posedujete zavidno znanje engleskog jezika, ali im neće reći i kako ste do tog znanja došli. Prema tome, prilikom pisanja prijemnog eseja, obavezno spomenite i kako ste naučili engleski jezik.
Ako ste, na primer, išli na privatne časove ili pohađali nastavu u inostranstvu, ne zaboravite da spomenete takve detalje i u vašem eseju. Oni mogu da prikažu vašu posvećenost akademskom i stručnom usavršavanju, osobina koju je poželjno videti na prijavi. Uz to, vaš prijemni esej daje vam priliku da pažljivo izaberete reči koje će vas predstaviti. Ukoliko ste u mogućnosti, takođe bi bilo veoma korisno da vam izvorni govornik engleskog jezika prekontroliše esej pre nego što ga pošaljete.

4. Upoznajte se sa američkim školskim sistemom

Školski sistemi se razlikuju od države do države, što može da vam učini proces prijave i upisa na koledž zbunjujuci. Iako vam se na momenat može učiniti zastrašujućim, treba da znate da ćete na kampusu uvek naći ljude koji će biti voljni da vam pomognu. Ipak, budite upoznati sa svim što će se od vas očekivati i, u vašim esejima, objasnite kako nameravate da prevaziđete ovakve prepreke.

5. Istaknite vaše vannastavno angažovanje

Svaka škola želi da vidi da ste aktivan deo zajednice. Ukoliko imate iskustva u volontiranju, objasnite šta vas je podstaklo da volontirate i šta ste iz toga naučili. Ponekada vaše poznavanje spoljašnjeg sveta i opšta informisanost mogu da budu jednako važni kao i ocene i rezultati na testu. Stoga, ostavite prostora na vašoj prijavi i za to.

 

5 načina za pronalazak stipendija za studiranje u inostranstvu

Prevela i prilagodila: Jana Drašković

Izvor: http://magoosh.com/toefl/2015/5-ways-to-find-scholarships-to-study-abroad/

Šta sve treba da bi se priuštilo školovanje u inostranstvu? Naši prijatelji sa TopUniverziteta kažu, ’’Počnite od stipendija! ’’

Za veliku većinu onih koji žele da studiraju u inostranstvu, pronalaženje sredstava da se pokriju troškovi školarine i života su glavni prioritet. Ovo znamo iz pitanja na dnevnoj bazi koje postavljamo na TopUniversities.com , kao i iz ličnog razgovora sa mogućim studentima koje srećemo na našim dešavanjima. Iako, naravno, nikad ne postoji garancija da ćete naći sumu koja pokriva ono što želite, postoji mnogo mogućnosti za školarinu koje mogu da se istraže. Evo pet mesta sa kojima možete početi.

1. Proverite da li zemlja vašeg porekla sponzoriše studije u inostranstvu

Prva sigurna luka gde treba da se obratite je dom, sa vašom sopstvenom vladom. Mnoge vlade nude školarine za studiranje u inostranstvu, zbog priznanja koje donose ne samo pojedinci, nego i šire društvo i ekonomija. Primer velikih razmera je brazilski program Nauka Bez Granica, koji obezbeđuje na desetine hiljada školarina za studente iz Brazila da bi u inostranstvu išli na studije vezane za naučne i tehnološke discipline; kao i Kralj Abdulah Program za školarinu iz Saudijske Arabije , koji takođe omogućava na desetine hiljada školarina svojim studnetima da studiraju na najboljim univerzitetima širom sveta.

2. Pogledajte koje međunarodne stipendije nudi zemlja vašeg interesovanja

Slično prethodnom, mnoge vlade obezbeđuju stipendije za studente koji dolaze iz inostranstva, da bi imali koristi od privalčenja talentovanih studenata širom sveta. Te školarine mogu biti opšte (otvorene za sve studente iz inostranstva) ili određene (dostupne samo studentima iz određene zemlje ili određene grupe zemalja). Na primer, australijska Admiralna Nagradna šema u okviru australijske vlade (koja takođe obezbeđuje stipendije za svoje državaljane koji žele da studiraju u inostranstvu) je usredsređena da pomaže samo studentima iz zemalja u razvoju. U Sjedinjenim Državama, vlada sponzoriše Fulbright program koji obezbeđuje stipnedije i za studente iz Amerike koji žele da studiraju u inostranstvu, kao i za studente koji žele da studiraju u Americi.

3. Potražite međunarodne institucije za finansiranje koje nude stipendije

Pored državnih vlada, postoje i međunarodne organizacije koje nude mnoge mogućnosti finansiranja studenata koji studiraju u inostranstvu. Značajni primeri uključuju  Commonwealth Scholarship and Fellowship Plan (CSFP), koji obezbeđuju stipendije da olakšaju pokretnost studenata u zemljama Komonvelta kroz niz dvostranih programa; I Erasmus+ program evropske Unije, koji podržava razmenu studenata kroz Evropu

4. Proverite koje stipendije nudi fakultet po vašem izboru

Osim nacionalnih i međunarodnih opcija za finansiranje, pojedini fakulteti i odseci često nude svoje sopstvene stipendije. Ovo uključuje školarine koje su otvorene za sve studente, stipendije samo za studente iz inostranstva, kao i stipendije koje su sačuvane za studente iz određenih zemalja. Proverite odeljak ’finansiranje’ na internet stranici fakulteta, kao  i informacije koje je obezbedio fakultet ili odsek vašeg smera. Ukoliko imate bilo kakve nedoumice, stupite u kontakt sa studentskom službom ili dekanatom da biste bili sigurni da imate pristup svim potrebnim informacijama.

5. Ulovite stipendije za određeni predmet ili određenu grupu ljudi

Najzad, velike organizacije različitih dometa pružaju razne vrste stipendije koje podržavaju studije u inostranstvu. Ovde se uključuju međunarodne korporacije, kao što su Google i L’Oréal, koji nude stipendije da podrže nedovoljno zastupljenje grupe u tehnologiji i žene u nauci. Stipendije takođe daju i mnoge različite dobrotvorne ustanove, fondacije, zajednice i preduzeća, često sa fokusom na podržavanju određene grupe studenata.

Ove stipendije za određenu grupu ljudi mogu biti organizovane po oblastima predmeta/karijere, koji imaju u fokusu podržavanje određenog tipa studenata (npr. Stariji student, samohrani roditelji, nacionalne manjine), ili mešaju nekoliko različitih kriterijuma. Moj savet bi bio da se potraži stipendija putem interneta i da se sagleda iz različitih uglova, dok mislite na sopstvenu prošlost i lični identitet, naravno na Vašu želju za studiranjem, i na svoje planove za buduću karijeru.

Podrazumeva se da je pronalaženje stipendije samo prvi korak; morate da napišete i savršenu prijavu na vreme za svaki zadati rok! Međutim, ako počnete tako što ćete posvetiti vreme temeljnom istraživanju za sve ovo, barem ćete znati da niste propustili neku priliku. Ukoliko date sebi dosta vremena da pogledate sve stipendije i da vidite koja se najbolje slaže sa Vašom situacijom i Vašim vrlinama, imaćete bolju priliku za predavanje uspešne prijave. Srećno!

 

Koliko masovni otvoreni onlajn kursevi mogu da povećaju šanse da vas prime na američki fakultet?

 

Prevela i prilagodila: Nina Popovic

Izvor: https://share.america.gov/moocs-can-help-you-get-into-u-s-college/

Poslednjih godina, profesori na fakultetima su širili znanja preko masivnih otvorenih onlajn kusreva (MOOC), uzbudljivi razvoj za studente širom sveta.

Danas je očigledno da korišćenje onlajn kurseva takođe pomaže studentima da budu primljeni na američke fakultete.

Fakulteti žele da pronađu najbolje studente kao što i studenti žele da nađu najbolje fakultete. Onlajn kursevi su efikasni načini da se dobije odgovarajući rezultat. „ Jedan od najznačajnijih vrednosti koje onlajn kursevi imaju je da su pristupačni širokom spektru studenata koji možda nisu imali dostupnu dobru nastavu“, rekao je Stjuart Šmil, direktor prijema na fakultete.

Godine 2013, na primer, Masačusets institut za tehnologiju je primio Batušigu Mjanganbajara ( Battushig Mzanganbayar) iz Mongolije nakon što je osvojio odličan rezultat na prvom masovnom otvorenom onlajn kursu na fakultetu za strujno kolo i elektroniku sa samo 15 godina. Onlajn kurs je ponovljen na drugom nivou na Masačusets institutu i Mjanganbajarov uspeh sa toliko godina je pokazao fakultetu da je on spreman da učestvuje na nastavi. A takođe su mu rekli da na Masačusets institutu ima kurseva koji će ga zainteresovati.

Bez masovnog otvorenog onlajn kursa, Masačusets institut nikada ne bi čuo za Mjanganbajara, a on se verovatno ne bi prijavio za isti.

„Ukoliko student uzme onlajn kurseve sa kojima smo mi upoznati“, rekao je Stjuart Šmil pozivajući se na dobit koju Masačusets institut ima od masovnih otvorenih onlajn kurseva „i uradi ih dobro, to nam pokazuje kako student rešava teške kurseve. To je odlična informacija za nas.“

Karlin Mejtlend, profesor na Pen Stejt univerzitetu, konsultovala se sa odogovornima za masovne otvorene onlajn kurseve, programi koji su se održavali u nekoliko američkih ambasada u celom svetu da se poveća dostupnost onlajn kurseva sa olakšanim raspravama. Ovakvi kursevi, rekla je Mejtlendova, omogućavaju studentima da testiraju znanje za američke fakultete i da se pronađu i vide da li je to put kojim oni žele da idu.

„Ako ponudimo masovne otvorene onlajn kurseve i imamo studente koji zaista shvataju sadržinu“, rekla je Mejtlendova, „onda to može biti student kojeg mi tražimo i kažemo mu: Hej, da li ste razmišljali o našem programu koji podržava studente koji dolaze da studiraju u Ameriku?“

Ako ovo zvuči kao da biste vi mogli biti baš taj student, istražite masivne otvorene onlajn kurseve preko Ministarstva prosvete i kulture da pronađete neki koji vam odgovara. Za više saznanja o procesu prijema na fakultete možete videti na Pensilvanija univerzitetu na zahtev masovnih otvorenih onlajn kurseva „Prijavljivanje na američke univerzitete“.

TOEFL

Preveo i pripremio: Nemanja Stefanović

Izvor: http://www.internationalstudent.com/test-prep/toefl/

Veliki broj stranih studenata razmišlja o studiranju u Americi. Da bi bili prihvaćeni, studenti moraju položiti određene standardne testove. Jedan od tih testova je TOEFL test koji se koristi za odredjivanje nivoa poznavanja engleskog jezika. Šta više, ovaj test je od najviseg znacaja, jer je veoma važno za stranog studenta da može pratiti nastavu na englestkom. Šta onda podrazumevamo pod TOEFL testom?

Naučimo nešto o TOEFL-u

TOEFL test je osnovni prijemni ispit koji daju više vrhunskih škola kako bi se utvrdio nivo znanja engleskog kod stranih studenata. Test obuhvata zadatke iz slušanja, pisanja, čitanja i govorenja. Test daje Služba za obrazovne testove (ETS, Educational Test Service), i odrzavaju se na više lokacija širom zemlje. Test je u orginalu štampan, a sada se radi na kompjuteru, mada se još uvek mogu naći i verzije na papiru. Test traje četiri sata i može se polagati jednom sedmično. Rezultati TOEFL testa važe dve godine. Od svog pocetka  1964. TOEFL test je polagalo više od dvadeset milliona studenata.

Zašto polagati TOEFL

Da bi ste upisali fakultet u Sjedinjenim Državama, morate polagati TOEFL test. Fakulteti u Americi postavljaju mnogo zahteva, ali TOEFL je najvažniji, jer im služi kao indikator da li ste spremni za studije u Americi, tako da budući studenti treba da ulože što više truda kako bi postigli što bolje rezultate.

Format testa

Glavni format testa, uveden 2005. kao zamena za CBT (Computer-Based testing), je IBT (Internet-Based testing). CBT format je oficijalno napusten u septembru 2006. , tako da su dva glavna formata internet testiranje i standardni štampani test, iako se ova zadnja verzija retko koristi.

IBT format testa je uveden kroz nekoliko faza, a prve zemlje koje su ga prihvatile su Sjedinjene Države, Kanada, Francuska, Nemačka i Italija. Do 2006. ostatak sveta usvaja novi format. TOEFL je veoma tražen test, te vas savetujemo da rezervišete termin nekoliko meseci unapred.

IBT se sastoji iz četiri dela i traje četiri sata.

1. Čitanje – studenti čitaju tekst i odgovaraju na pitanja u vezi sa tekstom.
2. Slušanje – studenti jednom odslušaju kratak tekst i odgovaraju na pitanja.
3. Govorenje – studenti čitaju kratke tekstove, te odgovoaraju na raznorazne teme, dok se njihovi odgovori revnosno snimaju i šalju testerima.
4. Pisanje – studenti čitaju tekst, te pišu odgovor na isti.

Ponavljamo, test traje četiri sata, a studenti imaju opciju da naprave pauzu od deset minuta.

Kako se pripremati

Priprema za TOEFL zahteva predano učenje, i to u oblastima gore navedenim.

Kjige za pripremu TOEFL-a

Postoji mnogo knjiga koje vam mogu pomoći kod pripreme za test, jer sadrže određena pitanja iz testa. Ove knjige pružaju uvod u test, dio po dio. TOEFL je često novina za većinu studenata, a knjige pružaju pregršt informacija o tome kako test moze da izgleda.

TOEFL kursevi

Uz knjige, postoji mnogo kurseva za studente koji polažu ovaj test. Ove kurseve predaju sertifikovani nastavnici koji znaju tačno kako polagati ispit, a takođe će vas naučiti i dodatnim stvarima i dati vam dobre savete.

Veliki broj kurseva možete naći u centrima za strane jezike i osmišljeni su tako da pripreme studente da polože test što uspešnije. Kursevi traju od četiri do dvanaest sedmica, i mnogi simuliraju uslove sa testa, organizuju diskusije, i još mnogo drugih aktivnosti. Pogledajte i ove programe za više informacija:

ELS – organizacija koji prednjači po pripremama studenata za TOEFL, ELS pruža razne programe u trajanju od četiri do dvanaest sedmica. Ovi kursevi su osmišljeni da se fokusiraju na glavne oblasti znanja engleskog jezika. Zavisno od programa, možete polagati test u istom ELS centru u kome ste pohađali kurs, kako bi se osećali ugodno i kod kuće dok polažete test.

Testovi za vežbanje

Još jedan od načina da se pripremite za test je da uradite jedan od odabranih testova namenjenih za vežbanje koji pružaju neki od najvećih centara. Mnogi centri pružaju mogućnost da se takav test polaže, i to besplatno, što omogućava studentu da sazna šta se sve može naći na testu.

TOEFL poducavanje

Dok većina studenata nalazi da su im materijali za vežbanje dovoljni, mnogi traže pomoć od izvornih govornika kako bi što bolje uradili test, jer se na taj način mogu fokusirati na one oblasti koje im najviše škripe. Mnogi studenti potvrđuju da im je pomoć od nekoga ko tečno govori engleski pomogla da drastično poprave svoj rezultat. Na ovaj način dobićete odlične savete i povratne informacije, te ćete uspeti da shvatite kompleksnije probleme u jeziku. Ovi programi nisu previše skupi i mnogi nude svoje usluge. Na kraju ovo je odličan način da se ozbiljno pripremite.

Polaganje samog testa

Ako želite više informacija o testu, posetite TOEFL stranicu, jer cena i tip testa koji ćete polagati varira zavisno gde živite. Možete se takođe registrovati preko interneta i zakazati svoj test,  toplo vam preporučujemo da posetite TOEFL stranicu.

Noć pred ispit

Osim testa samoga, najvažnije vreme za studenta je odmah pred ispit. Ovo vam možda zvuči kontraproduktivno, ali dan pred ispit ne bi trebalo da bude korišten za učenje ili obnavljanje. Pokušajte što manje razmišljati o testu i relaksirajte se. Studenti se obično istresiraju bez ikakve potrebe baš pred ispit.

Potrudite se da imate sav materijal i registraciju spremnu noć pre. Naspavajte se dobro, te se potrudite da ne poremetite svoju rutinu previse.

Zapamtite takođe da pojedeete dobar obrok prije testa. Ovo će vam pomoći da se koncentrišete. Takođe je i dobra ideja da krenete od kuće ranije kako bi stigli na vreme. Proverite takođe šta sve ne smete uneti u salu za testiranje.

Savet: relaksirajte se, najedite i odmorite dan pre testa.

Priprema za test

Postoje nekoliko stvari koje studenti trebaju poneti sa sobom:

• Ne zaboravite poneti identifikaciju sa sobom.Svi zvaničnici zahtevaju ličnu kartu sa validnim potpisom. Možete takođe poneti pasoš ili vozačku dozvolu.
• Ponesite registraciju. Studenti moraju imati registraciju spremnu kad polažu ispit pre ulaska u prostoriju za test, i moraće da se potpisu prije nego što uđu u učionicu.
• Ponesite olovke i dobru gumicu.
• Dobro će vam doći piće i užina.
• Zapamtite gde, tj u koju školu, će vam poslati rezultate.

Napomena- Obratite pažnju na pravila. Neki test centri ne dozvoljavaju stvari kao digitalne satove i druge elektronske sprave.

Bodovanje

Rezultati će vam doći za oko deset dana posle testa. To je zato što neki od odeljaka zahtevaju više vremena da se pregledaju i to od strane posebnih testera. Bodovi idu od 0 do 120, i svaki od delova testa nosi 30 bodova. Većina fakulteta i univerziteta zahtevaju da učenici ostvare oko 60 bodova kako bi bili primljeni, dok najbolji univerziteti zahtevaju ostvarenih 100 bodova na testu.

Vežba slušanja

Uputstva:

U delu A, čućete kratak razgovor dvoje ljudi. Posle svakog razgovora, čućete pitanje. Razgovori i pitanja neće biti ponovljeni. Pošto čujete pitanje, izaberite jedan od ponuđenih odgovora.

Razgovor:

Woman: Will you be at the library tonight?

Man: No way! I’ve got tickets for the game.

Pitanje:

What did the man say?

1. that he will not go to the game
2. that he doesn’t have a way to the game
3. that he is going to a sporting event
4. that he came to the library the previous night

Odgovor i objašnjenje:

A i B su ovde pogrešni odgovori i služe da bi odvukli pažnju. Student koji nije oprezan će verovatno čuti prvu negativnu izjavu čoveka (No way!) i odgovoriti netačno. Odgovor D odvlači pažnju homonimnim sličnostima reči ‘game’ i ‘came’, navodeći studenta na pogrešan odgovor, tako da je C tačan odgovor.

Vežba pisanja

Uputstva:

Zadatak ispod predstavlja nedovršenu rečenicu. Ispod rečenice videćete četiri reči/fraze. Izaberite odgovarajuću.

Pitanje:

We came here _______ the beautiful beaches

1. for visit
2. visiting
3. to visit
4. for visiting

Odgovor i objašnjenje:

Tačan odgovor je C, jer kompletira značenje ‘in order to visit’ konstrukcije. Pazite da ne padnete na trikove u odgovorima A i D. Ovde morate prepoznati infinitivnu konstrukciju sa namenskim značenjem. Ako stavite reč ispred ‘to’ i rečenica još uvek dobro zvuči, onda je to namenska priloška konstrukcija.

Razumevanje američkog obrazovnog sistema

Prevele i prilagodile: Tajana Bulajić i Kristina Beserminji

Izvor:https://www.studyusa.com/en/a/58/understanding-the-american-education-system

Američki obrazovni sistem nudi široko polje izbora za strane studente. Postoji toliko mnogo škola, programa i lokacija da toliki izbor može preplaviti studente, čak i one iz Sjedinjenih Država. Kada počnete da istražujete, potrebno je da se upoznate sa američkim obrazovnim sistemom. Razumevanje tog sistema pomoći će vam da suzite izbor i razvijete vaš obrazovni plan.

Struktura obrazovanja

Osnovna i srednja škola

Pre visokog obrazovanja, američki učenici pohađaju osnovnu i srednju školu ukupno 12 godina.

Oko šeste godine, deca kreću u takozvanu osnovnu školu. Nju pohađaju pet ili šest godina a zatim prelaze u srednju školu.

Srednja škola se sastoji iz dva programa: prvi je „middle school“ ili „junior high school“ (obično ga pohađaju deca iz šestog, sedmog i osmog razreda) i drugi program je „high school“. Diploma ili svedočanstvo se dodeljuje nakon diplomiranja drugog programa srednje škole. Nakon diplomiranja u srednjoj školi (dvanaesti razred), američki učenici mogu da idu na koledž ili univerzitet. Pohađanje koledža ili univerziteta poznato je kao „visoko obrazovanje“.

Sistem ocenjivanja

Kao i američki studenti, moraćete  predati „akademski transkript“- uverenje o položenim ispitima (knjižicu ili svedočanstvo) kao deo vašeg zahteva za upis na koledž ili univerzitet. Akademski transkript  je zvanična kopija vašeg akademskog rada. U Sjedinjenim Državama akademski transkript uključuje pojedinačne ocene učenika i prosečnu ocenu (GPA), koji su mera njegovog akademskog uspeha. Kursevi se ocenjuju pomoću procenata, koji se posle prebacuju u ocene označene slovima.

Sistem ocenjivanja i dobijanja prosečnih ocena u Sjedinjenim Državama može biti zbunjujuć, pogotovo za strane studente. Tumačenje ocena može dosta da varira. Na primer, dva studenta koja su pohađala različite škole predaju svoje transkripte istom univerzitetu. Oboje imaju prosečnu ocenu 3.5, ali je jedan učenik pohađao prosečnu srednju školu a drugi prestižnu i težu školu. Univerzitet može protumačiti njihove prosečne ocene drugačije zato što te srednje škole imaju sasvim drugačije standarde.

Stoga slede presudne stvari koje treba imati na umu:

• Trebate otkriti koji je ekvivalent za vaš nivo obrazovanja u Sjedinjenim Državama
• Dobro obratite pažnju na zahteve za upis na svaki koledž ili univerzitet, kao i za programe za poseban stepen obrazovanja koji mogu imati različite zahteve od univerziteta.
• Redovno se sastajte sa savetnikom za obrazovanje da biste bili sigurni da ispunjavate zahteve

Vaš savetnik za obrazovanje će moći da vas posavetuje o tome da li morate da provedete dodatnu godinu ili dve pripremajući se za upis na univerzitet u Sjedinjenim Državama. Ako je strani student upisao koledž ili univerzitet u Sjedinjenim Državama pre nego što stekne pravo da upiše univerzitet u svojoj zemlji, vlade i poslodavci u nekim državama mogu da ne priznaju obrazovanje koje je taj učenik stekao u Sjedinjenim Državama.

Školska godina

Školski kalendar obično počinje u avgustu ili septembru i traje do maja ili juna. Većina novih studenata kreće na jesen, tako da je dobra ideja za strane studente da takođe krenu na univerzitet u Sjedinjenim Državama u to doba. Postoji mnogo uzbuđenja na početku školske godine i studenti sklope mnoga velika prijateljstva u ovom periodu jer se svi privikavaju na novu fazu u akademskom životu. Dodatno, mnogi kursevi su dizajnirani da ih studenti pohađaju u nizu, počinju u jesen i traju tokom godine.

U mnogim školama, školska godina se sastoji od dva roka koja se nazivaju semestri. (Neke škole imaju kalendar od tri roka poznat kao „trosemestralni“ sistem.) Ipak, neke škole dele školsku godinu na četiri roka, uključujući i neobavezni letnji period. U suštini, ako izuzmete letnji period, školska godina se sastoji od dva semestra ili tročetvrtinskog roka.

Sistem visokog obrazovanja u Sjedinjenim Državama: Nivo studija

Prvi nivo: Osnovne studije

„Američki sistem je mnogo otvoreniji. U Hong Kongu učis samo ono što profesor napiše na tabli. U Americi se raspravlja o problemu i fokusira se na ideje.“ Paolo Kwan iz Hong Konga: studira poslovnu administraciju na Sijera Koledžu u Kaliforniji.

Student koji ide na koledž ili univerzitet i još nije diplomirao (bachelor degree) pohađa osnovne studije. Obično je potrebno četiri godine da se diplomira. Možete započeti studije koje donose bačelor diplomu na državnom fakultetu (koji obično traje dve godine i nudi opšte obrazovanje) ili četvorogodišnjem koledžu ili univerzitetu.

U prve dve godine od vas će se zahtevati da pohađate širok spektar različitih predmeta poznatijih kao opšti obavezni kursevi: književnost, prirodne nauke, društvene nauke, umetnost, istorija i tako dalje. Ovi predmeti su obavezni da bi se dobilo opšte znanje, osnova, iz različitih predmeta pre fokusiranja na posebnu oblast.

Mnogi studenti izaberu da studiraju na državnom fakultetu da bi tokom prve dve godine pohađali opšte predmete. Oni dobiju „Associate of arts“ diplomu (stepen posle dve godine slušanja opštih predmeta) i onda se prebace na četvorogodišnji univerzitet ili koledž.

Glavni predmet je posebna oblast na koju je vaš smer  skoncentrisan. Na primer, ako je nečiji glavni predmet novinarstvo, njegova bačelor diploma biće iz novinarstva. Od vas će se zahtevati da pohađate određen broj kurseva iz te oblasti da biste ispunili ono što je potrebno za vaš smer. Morate izabrati vaš glavni predmet u trećoj godini studija.

Veoma jedinstvena karakteristika američkog sistema visokog obrazovanja je to da možete da menjate vaš glavni predmet više puta ako želite. Veoma je često da američki studenti promene svoj glavni predmet u toku osnovnih studija. Obično studenti otkriju drugačiju oblast u kojoj se ističu ili uživaju. Američki sistem obrazovanja je vrlo fleksibilan. Ali imajte na umu da menjanje glavnog predmeta donosi više predmeta, što znači trošenje više vremena i novca.

Drugi nivo: Postdiplomske studije za magistarsku diplomu

Sada, diplomirani sa bačelor stepenom može želeti ozbiljno da razmisli o postdiplomskim studijama da bi mogao da se bavi određenom profesijom ili da bi unapredio svoju karijeru. Ovaj stepen je obično obavezan za visoke pozicije kao što je rad u naučnoj biblioteci, inženjerstvu, oblasti medicine i obrazovanja.

Dalje, stranim studentima iz nekih zemalja dozvoljeno je da studiraju u inostranstvu samo na osnovim studijama. Trebali biste se raspitati o akreditacijama potrebnim da se dobije posao u vašoj zemlji pre nego što se prijavite za postdiplomske studije u Sjedinjenim Državama.

Postiplomski program je obično deo univerziteta ili koledža. Da biste bili primljeni morate polagati GRE ispit. Određeni magistarski programi zahtevaju posebne testove, na primer LSAT za studije prava, GRE ili GMAT za poslovne studije i MCAT za studije medicine.

Magistarske studije obično traju od jedne do dve godine. Na primer, da biste magistrirali poslovnu administraciju, veoma popularan program, treba vam dve godine. Drugi magistarski programi, kao što je novinarstvo, traju samo godinu dana.

U toku Magistarskog programa, najviše vremena se provodi u učionici a student mora da pripremi dugačak istraživački rad koji se naziva „magistarski rad“ ili da završi magistarski projekat.

Treći nivo: Postdiplomske studije za doktoratsku diplomu

Mnoge postdiplomske studije smatraju da je dobijanje magistarske diplome prvi korak ka dobijanju PhD diplome (doktorata). Međutim, u drugim školama studenti mogu odmah da se pripremaju za doktorat, bez dobijene magistarske diplome. Sticanje PhD diplome (doktorata) može da traje tri i više godina. Za strane studente može da traje i do 5 ili 6 godina.

Prve dve godine programa, većina kandidata za doktoratsku diplomu  se upisuje u razrede i na seminare. Barem još jednu godinu provedu vodeći istraživanja iz prve ruke i pišući tezu ili disertaciju. Ovaj dokument mora da sadrži razmatranja, projekte ili istraživanja koja do tada nisu bila objavljena.

Doktorska disertacija je rasprava i pregled trenutnog istraživanja na zadatu temu. Većina univerziteta Sjedinjenih Država koje dodeljuju doktorate takođe zahtevaju od svojih kandidata da umeju da čitaju dva strana jezika, da provedu određeno vreme kao ‚‚stažisti“, da prođu kvalifikacioni test po kojem se zvanično primaju kandidati za PhD program (doktoratski program), i da polože usmeni test na istu temu kao što je i disertacija koju spremaju.

Karakteristike visokog obrazovnog sistema u Sjedinjenim Državama

Učionice

Predavanja variraju od velikih na koja dolazi nekoliko stotina studenata pa sve do manjih predavanja i seminara (rasprava) sa svega nekoliko studenata. Atmosfera u učionicama američkih univerziteta je veoma dinamična. Od vas će se tražiti da iznesete svoje mišljenje, dokažete svoj argument, učestvujete u raspravama i pravite prezentacije. Strani studenti kažu da je ovo stvar koja ih je najviše iznenadila u američkom sistemu obrazovanja.

Svake nedelje profesor uglavnom daje udžbenike i drugi materijal. Od vas će se očekivati da budete u toku sa onim što se radi i da na vreme predajete domaći, kako biste mogli da učestvujete u raspravama i razumete predavanja. Određeni programi koji dodeljuju diplome takođe zahtevaju od studenata da provedu određeno vreme u laboratoriji.

Profesori daju ocene svakom studentu koji je upisan na predavanjima.

Ocenjuju ih uglavnom po tome što:

• Svaki profesor ima jedinstvene zahteve o učešću na nastavi, ali od svakog studenta se zahteva da učestvuje u raspravama, pogotovo na seminarima. Ovo je često bitan faktor u ocenjivanju studenta.
• Kolokvijum se uglavnom radi za vreme predavanja.
• Jedan ili više istraživačkih radova ili laboratorijskih izveštaja se moraju predati na evaluaciju.
• Mogući su kratki testovi ili kvizovi. Ponekad profesori daju nenajavljene kvizove. Ovo ne utiče previše na ocenu, već je namenjeno da inspiriše studente da dolaze na predavanja i predaju zadatke na vreme.
• Konačan test se radi nakon poslednjeg predavanja.

Bodovi (credits)

Svako predavanje vredi određen broj bodova (vrednost predmeta, bodovi na dolaske, itd). Ovaj broj je, grubo rečeno, jednak broju sati koje student provede na predavanjima iz tog predmeta svake nedelje.

Redovan program u većini škola nosi 12 ili 15 bodova (četiri ili pet predavanja po semestru) i određen broj bodova mora biti dobijen da bi se diplomiralo. Od stranih studenata se očekuje da se upišu u redovan program u svakom semestru.

Prebacivanja

Ukoliko se student upiše na drugi univerzitet pre završetka predavanja, bodovi dobijeni na prvom univerzitetu uglavnom se mogu preneti na novi univerzitet. Ovo znači da se student može prebaciti na drugi univerzitet i i dalje završiti u neko određeno vreme.

Tipovi visokog obrazovanja u Sjedninjenim Državama

1. Državni koledž ili univerzitet

Državnu školu zastupa i vodi država ili lokalna samouprava. Svaka od 50 država u Sjedinjenim Državama ima makar jedan državni univerzitet i verovatno nekoliko državnih koledža. Mnoge od ovih državnih univerzitetskih škola nose ime države, ili sadrže reč ‚‚State(država)“ u svom nazivu, na primer: Washington State University i University of Michigan.

2. Privatni koledž ili univerzitet

Ove škole se privatno vode za razliku od državnih, koje vodi određena grana vlade. Školarina je uglavnom veća nego u državnim školama. Privatni univerziteti u Sjedinjenim Državama su uglavnom manji od državnih škola.

Univerziteti i koledži koji su povezani sa religijom spadaju u privatne škole. Skoro sve ove škole prihvataju studente svih religija i vera. Ipak, postoji mali procenat škola koje radije prihvataju studente koji imaju slična religijska verovanja kao ona na kojima se temelji ta škola.

3. Državni koledž(dvogodišnji koledž koji nudi opšte obrazovanje)

Državni koledži nude i dvogodišnje školovanje koje dodeljuje associate’s degrees (diplomu o završenom dvogodišnjem školovanju, koja ima manju vrednost od bačelor diplome, ali veću od završene srednje škole) kao i svedočanstva. Postoji više tipova ovih diploma, ali najbitnija razlika između njih jeste ta da li se tom diplomom možete prebaciti na četvorogodišnji koledž ili ne. Uglavnom, diploma vam daje dve opcije: prva je da se možete prebaciti na akademske studije, a druga da se možete zaposliti odmah po dodeljivanju. Diplome sa kojima se možete prebaciti na univerzitet su uglavnom diplome iz umetnosti ili iz nauke. Diplome iz primenjenih nauka i potvrde o završetku studija se uglavnom ne mogu prenositi.

Studenti koji završe ovaj koledž se uglavnom prebace na četvorogodišnji koledž kako bi završili svoje studije. Zahvaljujući tome što mogu da prenesu bodove koje su dobili na ovom koledžu,  mogu da završe bačelor program u roku od dve ili više dodatnih godina. Takođe im je ponuđeno da polažu ESL ili intenzivan program učenja engleskog jezika, koji priprema studente za predavanja na univerzitetskom nivou.

Ako ne planirate da dobijete više od ‚‚associate“ diplome, treba da se raspitate da li je ta diploma dovoljna da se kvalifikujete za posao u vašoj zemlji.

4. Tehnološki institut

Tehnološki institut je škola koja pruža najmanje četiri godine naučnog i tehnološkog učenja. Neke imaju programe posle kojih možete da diplomirate, a neke nude kratke kurseve.